Blagoljub Drugi,

tragikomedija o srpskoj monetarnoj sferi, komediografa Aleksandra Đaje,
uvodi našeg zamišljenog surfera po“dramskom veb sajtu” u vreme sadašnje.
Sve je na sceni:
Neokapitalisti - da rečemo tajkuni, lakoverni narod, lažljivi političari,
još lažljiviji bankari i njihove banke, mondijalistički
hohštapleri, domaće izdajice, koristoljubivi patrioti i
na kraju, kako to obično biva, prevareni građani i, radi pravde,
samo radi pravde, očerupani bogatuni.
Ne znam da li je među današnjim komediografima Radivoje Lola
Đukić na ceni ili ne, ali, ne mogu da se otmem utisku da je komedija
Blagoljub II podjednako kumulativna za ovo kao i Loline u njegovo
vreme. Nabijena zdravim humorom, ironijom i satirom, postavljena
na sceni kakvog srpskog pozorišta, eksplodirala bi smehom u
publici. Posledice tog smeha su osloba|nje od napetosti svakodnevnice
i upitanost: šta nas snađe? Citiraću Bendžamina Dizraelija,
engleskog političara, državnika i književnika iz 19.veka:
“Mondijalisti su dobri za sve, osim za sopstveni narod”.