Ne kažem da važim za ekstremnog znalca naše dramske literature,
ali Aleksandra Đaju prepoznajem “međ’ hiljadu”. A, to znači
da je apostrofirani dramski autor, dramatičar od digniteta i
pisac od stila.
Đaja pre svega “rmba” najteži žanr, žanr u kome “bez dubokog
oranja nema klicanja”, u kome se “rmbači do jaja”. Elem: Đaja šije
komedije!!! Pritom, piše stilom tzv. neposredne duhovitosti, gde
je dah njegovog duha duhovan do ekstremne duhovitosti. To što ga
scene i nagrade, ili bolje rečeno “nagrde” zaobilaze, pitanje je
nedostatnosti sistema vrednosti, a ne pitanje valorizacije njegovog
dramskog opusa.

Uostalom, poslušajte Dolores iz “komedije iz revolucije i
smrti”, iz drame La Gerilla “koja se događa u podnožju vulkana
Popokatepetl, u Meksiku, godine neodređene, u kojoj su lica i
događaji izmišljeni, a istorijske činjenice slobodno inperpretirane”:
“Prosto se ne zna ko je od njih veći krvnik!... Eskadrile
Crvenog krsta bacaju pakete humanitarne pomoći teške više od
jedno tone, koji naše gradove pretvaraju u ruševine; divizije
Međunarodnog Monetarnog Fonda streljaju svakoga ko nema tekući
račun i “Dajners” karticu; padobranci Ujedinjenih Nacija spuštaju
se u spavaće sobe naših supružnika i zasipaju ih hiljadama
kondoma sve dok se ovi ne uguše; Vatikanska mornarička pešadija
proteruje Meksikance sa njihovih plaža i bičuje svakog ko ne zna
napamet “Ave Mariju”; pancir-divizija Koka Kole brutalno razbija
demonstracije Meksikanaca po gradovima, koristeći kola- topove;
Samsungov danping korpus u svoje talevizore zatvara na
desetine hiljada Meksikanaca, mučeći ih gledanjem korejskih ko-
šarkaških utakmica; OPEK-ova pustinjska pešadija poliva naftom
naše svinje, nastojeći da ih pretvori u ovce; američki “eskadroni
smrti” za implementaciju demokratije pucaju na svakog
Meksikanca koji ne koristi toalet papir i na svaku Meksikanku
koja ne koristi uložak sa “krilcima”, a sa nuklearnih podmornica
Nobelovog komiteta za mir neprestano se ispaljuju krstareće
rakete na Bagdad!”
Nuto prilike: “Stavite pamet na (Đajinu) komediju i...? I
nikad ne pitajte kuda ide Aleksandar Đaja, već kuda se to strmopižđ
uje svet i njegov globalizam?!

Dakle, La Gerilla je rasna svojevrsna, a ne svakovsna komedija.
Ona nije komedija apsurda mada je apsurdnom komikom optočena;
nije komedija naravi mada počiva na naravima svojih softanih
likova, nije komedija situacije, mada je situacije čine dramoletnom...
Uostalom, čitaćete je, a daj Bože i videćete je poscenjenu
i protkanu Đajinim raritetnim komičnim nervima i komediografskim
neuroidima.